Више од хиљаду година касније један велики историчар назвао је раздобље од 1901. до 2000. „столећем када се све догодило”. Додао је да би се људи из тог времена сложили са њим — али из потпуно погрешних разлога.
Они би имали на уму, често уз оправдан понос, еру научних достигнућа — освајање ваздуха, ослобађање атомске енергије, откриће основних начела живота, електронску и комуникацијску револуцију, зачињање вештачке интелигенције и, најспектакуларније, истраживање Сунчевог система и прво спуштање на Месец. Али као што је истакао историчар, у духу гесла да су после битке сви генерали паметни, чак ни један човек од хиљаду уопште није чуо за откриће које је надмашило сва ова постигнућа тиме што је запретило да их учини потпуно небитним.
Изгледало је то подједнако безопасно и бескрајно далеко од свих људских послова као и замагљена фотографска плоча у Бекереловој лабораторији из које се, кроз само петнаест година, расцветала пламена кугла над Хирошимом. Штавише, био је то нузпроизвод истог истраживања и почео је исто тако безазлено.
Природа је веома педантан рачуновођа, чије су књиге увек равнотежно усклађене. Физичари су, стога, били веома збуњени када су открили извесне нуклеарне реакције за које се испоставило, пошто су састављени сви делићи мозаика, да у њима нешто недостаје са једне стране једначине.
Попут књиговође који се маша у властити џеп да би предупредио ревизоре да открију мањак, физичари су били принуђени да негде пронађу нову честицу. А да би се мањак уистину подмирио, посреди је морала да буде крајње необична честица — без масе и електричних набоја и тако фантастично продорна да је могла да прође, без и најмање потешкоћа, кроз оловни зид дебео милијарде километара.
Ова утвара добила је надимак „неутрино” — неутрон плус бамбино. Изгледало је да нема наде да ће икада бити регистрован један тако непостојан ентитет; али, 1956. године, захваљујући великом мајсторству инструментације, физичари су успели да ухвате првих неколико примерака. Био је то тренутак тријумфа и за теоретичаре, чије су невероватне једначине на тај начин биле потврђене.
Остатак света није за то знао, нити је марио; али тог тренутка отпочело је одбројавање до судњег часа.