Упутио: Капетан
Упућено: Свим члановима посаде
ХРОНОЛОГИЈА
Како је већ дошло до приличне пометње у овим стварима, која је потпуно непотребна, желим да укажем на следеће:
1. Све бродске архиве и распореди држаће се Земаљског времена — исправљеног за вредност ефекта релативности — до краја путовања. Сви часовници и хронометарски системи наставиће да раде по ЗВ.
2. Из практичних разлога, посада која се спушта на планету користиће Таласанско време (ТВ) када се то покаже неопходно, али ће сву документацију водити у ЗВ са ТВ у загради.
3. Подсетник:
Трајање таласанског средњег соларног дана износи 29,4325 часова ЗВ.
У једној таласанској сидералној години, која се дели на 11 месеци од по 28 дана, има 313,1561 таласанских дана. Јануар је изостављен из календара, а 5 преосталих дана до 313 следе одмах после последњег (28.) дана децембра. Сваке шесте године умеће се још један дан, али њега неће бити за време нашег боравка.
4. Будући да је таласански дан за 22 % дужи од земаљског, а број тих дана у локалној години је за 14 % мањи, таласанска година заправо је само 5 % дужа од Земљине. Као што сте сви свесни, одавде происходи једна практична погодност када су у питању рођендани. Хронолошка старост практично је једнака на Таласи и на Земљи. Један двадесетједногодишњи Таласанац живео је колико и један двадесетогодишњи Земљанин. Ласански календар почиње од Првог Спуштања, које се одиграло 3109. земаљске године. Сада је 718. таласанска година, односно од нултог часа протекле су 754 земаљске године.
5. Коначно — а на томе можемо бити захвални — на Таласи постоји само једна временска зона коју треба узети у обзир.
Сирдар Беј (Капет.)
27. 02. 3827 — 2л.30 ЗВ
02. 00. 718 — 15.00 ТВ
„Ко би помислио да нешто тако једноставно може да буде толико сложено!” насмеја се Мириса када је прочитала обавештање прикачено на огласној табли Тере Нове. „Претпостављам да је ово једна од знаменитих Бејомуња. Какав је човек капетан? Нисам досад имала праву прилику да попричам са њим.”
„Није га лако упознати”, одврати Мозес Калдро. „Сумњам да сам разговарао с њим приватно више од десетак пута. А он је и једини човек на броду кога сви ословљавају са „Сер” — увек. Осим, можда, заменик капетана Малина, када су насамо… Узгред, ова објава сигурно није права Бејомуња — одвећ је техничке природе. Мора да су је скицирали официр за науку Верли и секретар Ле Рој. Капетан Беј је веома упућен у инжењеријска начела — знатно боље од мене — али он је у првом реду управник. А повремено, када му нема друге, и главни заповедник.”
„Не би ми се допадало да на плећима носим његову одговорност.”
„Тај посао мора некоме пасти у део. Рутински проблеми се обично могу решити консултовањем са вишим официрима и компјутерским банкама. Али понекад се јави нека одлука коју мора да донесе појединац, са ауторитетом да је и спроведе у дело. Управо зато је потребан капетан. Један одбор не може управљати бродом — бар не стално.”
„Мислим да ми управо тако управљамо Таласом. Можете ли да замислите председника Фарадина као капетана било чега?”
„Ове брескве су изврсне”, узврати Калдор тактично, послуживши се још једном, иако је савршено добро знао да су намењене Лорену. „Али, имали сте среће; нисте се суочили ни са каквом кризом током седам стотина година! Није ли неко од ваших људи једном рекао: „Таласа нема историју — већ само статистику.”?”
„Ох, то није истина! А шта је са планином Кракан?”
„Посреди је природна несрећа — и то, заправо, невеликих размера. Имао сам на уму, овај, политичке кризе: социјалне немире и те ствари.”
„Земљи можемо захвалити на томе. Дали сте нам Џеферсонов устав Тип Три — неко га је једном назвао утопијом у два мегабајта — и он се показао изванредно успешан. Програм није модификован већ три стотине година. И даље смо тек на шестом амандману.”
„И нека буде да ту дуго и останете”, одврати Калдро понесено. „Не би ми се нимало допало да ми будемо виновници седмог.”
„Ако до тога дође, онда ће се ствар најпре обрадити у Архивским банкама сећања. Када ћете нам поново доћи у посету? Има толико ствари које бих желела да вам покажем.”
„Нипошто толико колико бих ја желео да видим. Зацело имате много тога што би нам било од користи на Сегану Два, иако је то веома различит свет.” И знатно мање привлачан, додаде он у себи.
Док су они разговарали Лорен је тихо ушао у пријемну просторију, очигледно се упутивши из сале за игре у купатило. Носио је сасвим кратак шортс, а преко голих рамена имао је пребачен пешкир. Мириса одједном осети слабост у коленима од тог призора.
„Претпостављам да си победио све одреда, као и обично”, рече Калдор. „Зар ти никад не досади?”
Лорен се кисело осмехну.
„Неки млађи Ласанци нису лоши. Један ми је управо узео три поена. Разуме се, играо сам левом руком.”
„У крајње невероватном случају да вам он то још није рекао”, обрати се Калдор Мириси, „Лорен је својевремно био пвак Земље у стоном тенису.”
„Не претеруј, Мозесе. Највише сам се попео до петог места — а и конкуренција је пред крај била сасвим слаба. Ма који кинески играч из трећег миленијума без по муке би ме испрашио.”
„Не знам да ли си размишљао о томе да мало подучиш Бранта”, добаци Калдро враголасто. „Било би баш занимљиво.”
Уследило је кратко ћутање. Затим Лорен узврати, самоуверено, али тачно. „Не би било поштено.”
„У ствари”, умеша се Мириса, „Брант би волео да теби покаже нешто.”
„Ох?”
„Рекао си да се никада ниси возио барком.”
„Тако је.”
„Онда ти је упућен позив да се придружиш Бранту и Кумару на молу три — сутра ујутро у пола девет.”
Лорен се окрену према Калдору.
„Мислиш ли да је безбедно да пођем?” упита он тобоже озбиљно. „Ја уопште не знам да пливам.”
„Нека те то ни најмање не брине”, узврати Калдрон утешно. „Ако за тебе планирају путовање само у једном смеру, онда је то потпуно свеједно.”